Nemanja Barać u razgovoru za niške “Narodne novine” otkriva razloge sjajne serije Konstantina. Tekst prenosimo u celini
PRVO SMO DRUGARI, ONDA SAIGRAČI
*Jeste da dobro i naporno treniramo, ali mislim da osnov ovog uspeha leži u tome što se dugo znamo i ginemo jedni za druge
*Idemo u Novi Sad da se košarkaški nadigravamo, a naravno da želimo i da pobedimo
*Uspeo sam da „sredim glavu“-na volšeban način objašnjava Barać svoju sjajnu formu ove jeseni
Pobede Konstantina više nisu iznenađenje ni za koga, a koliko su nas niški košarkaši razmazili pokazuje i to što se i pobedama gleda u zube. Posle pobede nad Spartakom trener Cvetković nije skrivao nezadovoljstvo prikazanom igrom, a imalo je šta da se zameri i u trijumfu nad Slogom. Ipak, Cvetković je napomenuo da je slabije izdanje njegovog tima u duelu sa Kraljevčanima delom i posledica pojačanog ritma treninga, posle čega je malo laknulo najboljem igraču subotnje utakmice Nemanji Baraću, koji je na konferenciji za novinare bio pomalo i oštar prema svom timu:
–Iskreno, mi igrači nismo ni bili upoznati sa namerom stručnog štaba da pojača ritam treninga. Na nama je bilo i ostaje da radimo kako nam se kaže i nismo nešto ni primećivali da nam je pojačan tempo rada. Dakle, stoji da u meču sa Slogom nismo igrali kako znamo i umemo, ali treba reći i to da nijednog momenta nije postojao rizik da nam pobeda bude ugrožena – ostao je pri svome popularni Baki, sa donekle korigovanim stavom.
Fantastična serija od devet uzastopnih pobeda pokazuje da Konstantin ima ozbiljan tim i da se u Nišu dobro i studiozno radi. Ipak, Barać u prvi plan stavlja atmosferu u timu.
–Jeste da dobro i naporno treniramo, ali mislim da osnov ovog uspeha leži u tome što se dugo znamo. Mi smo više drugari, nego što smo saigrači. Na svakoj utakmici ginemo jedan za drugog, nemamo „glavnog“ igrača za kojeg ostatak ekipe treba da radi, već svi, minutažom koju nam trener ukaže, učestvujemo u ovim uspesima ili neuspesima, a biće i njih, svakako. Nadam se samo, što kasnije – iznosi Barać svoje viđenje fenomenalne serije niškog tima u ovoj sezoni.
Malo je nedostajalo da, prvi put u sezoni, Konstantin dobije i igrača kola. Nemanja Barać je prosto briljirao protiv Sloge, u 25 indeksnih poena svrstao je 16 koševa, 6 skokova, blokadu kojom je podigao na noge čitav Čair, promašio je samo jedan šut… Ipak, epitet najboljeg pripao je Malidžanu iz OKK Beograda, koji je imao indeks 28. Snažnom Beograđaninu je, a to stalno pokazuje, prosto neprijatno da priča o sebi, ali činjenica je da ove sezone pruža sjajne partije i da ima konstantu u gotovo svim mečevima. Evo kako to objašnjava:
–Čitavog leta sam bio u treningu, radio i individualno sa dvojicom trenera, ali… Mislim da nije to u pitanju. Ja sam oduvek puno trenirao i sa intenzitetom rada nikada nisam imao problema. Na svakom treningu i na svakoj utakmici dajem sve od sebe, ali sve do ove sezone nisam imao tu neku smirenost, potrebnu da se igra na ovom nivou na kojem sam sada. Trener Cvetković me je i prošle sezone hrabrio, govorio mi da se ne nerviram zbog promašaja ili nečeg drugog što bi remetilo koncentraciju, ali tek sada sam, izgleda, uspeo da „sredim glavu“ i drago mi je ako se to vidi na mojoj igri. Imam samopouzdanja i verujem da ću nastaviti ovako. Međutim, još jednom napominjem, bez saigrača, bez mojih drugara na terenu, ni moje partije ne bi imale nikakvu težinu.
I kao da je jedva dočekao naredno pitanje. A ono se, naravno, odnosi na narednog rivala-Vojvodinu. Meč u Novom Sadu (petak, 18.00 RTS2) nekome će od ova dva tima skinuti nulu iz rubrike poraza:
–Biće teška utakmica, to je jasno. Obe ekipe su do sada ostvarile maksimalan skor, pobednik će ostati jedina neporažena ekipa u ligi i već samo ta činjenica daje ogroman motiv i nama i njima. Možda su oni, kao domaćini, u maloj prednosti, ali mi smo već pokazali da ne zaziremo ni od jednog gostovanja i tako će biti i u Novom Sadu. Trener Cvetković nam govori da je ovo prilika za jedno lepo košarkaško nadigravanje i sa tom mišlju i dočekujemo derbi u „Spensu“. Naravno, ići ćemo na pobedu, pa kako bude – kaže 24-godišnji atleta, koji je igrao za FMP, Napredak iz Aleksinca i Rogašku Slatinu (Slovenija), ali punu afirmaciju stiče u Konstantinu.