prenosimo intervju “Narodnih novina” sa našim trenerom Markom Cvetkovićem
*Iz godine u godinu Cvetkoviću čestitaju na uspehu sa timom malog budžeta, ali velikog srca, igrači su mu odani i privrženi do granice bola, a kolege mu iskazuju nesvakidašnje poštovanje uz tvrdnju da “u Nišu stvara čuda”
*Pokušavam da igračima prenesem neke vrednosti koje izgrađuju timski duh i koje donose benefit svakome u ekipi. Pre svega, to su predanost i posvećenost. Jednostavno rečeno, ako si došao na trening, moraš da radiš maksimalnom energijom i koncentracijom-otkriva nam Cvetković principe na kojima insistira
*Ne volim da gledam predaleko, ali sigurno je da svaki čovek ima neka svoja maštanja i ciljeve. Mislim da je moj trenerski put takav da bi ovo trebalo da mi bude poslednja godina u Nišu i da već na leto treba da odem negde-sva je prilika da ćemo popularnog Binga još samo nekoliko meseci gledati u Nišu
Nova godina je, nekako, najlepši praznik. Prilika je to da se ljudi malo provesele, da budu u društvu sebi dragih, da ostave iza sebe sve ono što je, eventualno, bilo loše i da sa puno elana krenu u neka nova stremljenja. Marku Cvetkoviću, treneru košarkaša Konstantina, elana nikad nije nedostajalo, a izazova se nikad nije bojao. Naprotiv, uvek je išao pravo na njih.
Ovaj razgovor vodili smo u njegovom “Mementu”, oazi dobrog raspoloženja. A i kako bi drugačije, praznik je…
–Svim čitaocima “Narodnih”, svim Nišlijama sve najbolje želim. Najpre zdravlja, a onda i svega ostalog-poželeo je Cvetković da još malo budemo van košarke, ali brzo smo joj se predali. A i kako bismo mogli da joj odolimo.
Godina za nama, za Marka puna uspeha… Tim koji vodi bio je sedmi u zemlji svetskog vicešampiona, drugi u Košarkaškoj ligi Srbije, učestvovao je na Kupu Koraća, koji je ponovo izborio, baš kao što je više nego izvesno da će ponovo igrati u Superligi. Na sve to nadovezao je i srebro iz Kopra, sa Univerzitetskog prvenstva Evrope, na kojem je, praktično, igrao Konstantin.
–Uspešna godina, svakako. Ali ne samo ova prošla već poslednje četiri godine, u kojima imamo neki sistem rada, kojeg se držimo i koji, očigledno, daje rezultate. Momci su ga u potpunosti razumeli, prihvatili i to ima efekta. Ipak, u ovoj polusezoni rezultati zaista imaju posebnu težinu, jer smo prošlog leta ostali bez trojice veoma bitnih igrača, a umesto njih u rotaciju smo „gurnuli“ mlade momke, a opet smo ponovili rezultate iz prošle godine. Sad, možda zvuči malo i „bezveze“, ali da mi je neko rekao da ćemo imati 11-2 posle prvog dela sezone, pomislio bih da je lud. Ozbiljno!
Cvetković je, između ostalog, poznat i po tome što rečenicu nikad ne započinje sa „ja“ i nećete ga čuti da sebi pripisuje bilo kakav uspeh. A za ove nepune četiri godine, verujte, bilo je situacija u kojima je igračima davao iz svog džepa, kupovao im i lekove… I zbog toga, a i mnogo toga drugog, igrači su mu maksimalno privrženi, što svakako imponuje, ali i daje jednu homogenost i kvalitet kakav malo koji tim ima…
–Imao sam neki svoj put kao igrač i mislim da znam šta je ono što u košarci može da donese uspeh, a šta vodi u nešto što nije ono čemu težimo. Pokušavam da im prenesem neke vrednosti koje izgrađuju timski duh i koje donose benefit svakome u ekipi. Pre svega, to su predanost i posvećenost. Jednostavno rečeno, ako si došao na trening, moraš da radiš maksimalnom energijom i koncentracijom. I nikad se ne zadovoljavaš! Moraš stalno da ideš napred, korak po korak, korak po korak… Mislim da dosta kvalitetno treniramo u smislu nekog opusa rada. Sad, ja kao trener još nemam dovoljno iskustva da tačno gađam neke „pointe“, a detalji su jako bitni i u selekciji i u dostizanju i održavanju forme i mnogo toga drugog, ali mislim da jako i kvalitetno treniramo, a to je osnova svega. To, naravno, nije lako postići, jer postoje i neki spoljni uticaji o kojima sada ne bih da govorim, a koji svakako utiču na volju. Mislim, zna se da ovde ne teku med i mleko, pa i zbog toga želim još jednom da čestitam svim momcima u timu na onome što pružaju i što su postigli do sada. Svaka im čast!
Malo je trenera koji je za tako kratko vreme stekao toliko poštovanje. Cvetković je, podsetimo, samo nepunu godinu „pekao“ zanat kod Boška Đokića, a već ga gotovo sve kolege u KLS ističu kao nekog ko u Nišu „stvara čuda“, kako se nedavno izrazio Dušan Alimpijević, donedavni trener Vojvodine, a sada Spartaka…
–Ne razmišljam o tome, ali drago mi je, kao i svakome, ako kolege tako misle. Ipak, iskustvo i sve ono što sam prošao i kao igrač i kao trener, uče me da se sa obe noge mora biti na zemlji. Sad, „čudo“ je možda malo previše figurativno, ali sigurno je da smo ove godine dosta toga promenili, silom prilika. Pre svega, promenili smo način igre. Prošle godine smo, uz FMP, bili najbolja odbrambena ekipa u ligi. Ove sezone smo jedanaesti po broju primljenih koševa. Ali, dajemo po 90 poena. I sad, meni kao treneru više prija ona prošlogodišnja igra, ali jednostavno više nismo u mogućnosti da igramo tako. Otišao nam je Barać, koji je držao odbranu uz još par igrača, Despotović je na svoju inteligenciju pomagao da skupimo, širimo ili šta već radimo u odbrani. Peca nema tu agresivnost, ali ima u glavi. Furi Đorđević je dobio novu ulogu i sada mora mnogo više sa loptom da igra, da bude više uključen u napadu, a to ga, objektivno, troši za odbrambene zadatke. Sad, moram Stefana (Savića) i Božu (Babovića) da vučem za uši i teram ih da budu agresivniji, a to je proces… Tako da, kad se sve sagleda, bilo je mnogo posla i mnogo kombinatorike, igrali smo dosta utakmica u ritmu toplo-hladno, bio sam spreman i na neke jako oštre rezove u ekipi, ali kad se podvuče crta, opet smo uspeli da ostvarimo rezultate kojima stvarno možemo da se ponosimo.
Cvetković će ovog leta zaokružiti četvrtu sezonu na klupi Konstantina, treću kako samostalno vodi tim. Prošlog leta je imao ponudu slovačke Handlove, ali se klub potom rasformirao, a sigurno je da će biti još ponuda. Logično je, dakle, pitanje kakvi su njegovi dalji trenerski planovi…
–Ne volim da gledam predaleko, da sebe nešto „projektujem“, ali sigurno je da svaki čovek ima neka svoja maštanja i ciljeve, bili oni realni ili ne. Mislim da je moj trenerski put takav da bi ovo trebalo da mi bude poslednja godina u Nišu i da već na leto treba da odem negde. Želim da radim na nekom višem nivou i da oprobam sebe u nekoj drugoj, nadam se, košarkaški izazovnijoj sredini. Sad, šta će biti, videćemo. Prvo da se ovde završi posao kako treba!
Takav je Marko Cvetković, skoncentrisan je samo na ono što dolazi danas. A danas se, posle novogodišnje pauze, nastavljaju pripreme Konstantina za drugi deo sezone, koji će Nišlije, zbog već previše potenciranog incidenta u meču sa Borcem, započeti osetno oslabljene. U subotnjem meču sa Beovukom, Marko neće moći da sedi na klupi, a neće moći da računa ni na dvojicu veoma bitnih igrača Tasića i Vitkovića…
–Ovo je za nas potpuno nova situacija, u kojoj još nismo bili, ali pripremićemo se, svakako. Ako budemo imali pravilan pristup, naše odsustvo i ne mora da bude preveliki hendikep, iako će svakako doći do veće potrošnje, na obe strane terena. No, da vidimo prvo u kakvom će stanju momci da budu posle ovih praznika-pokazao je Cvetković da je još u dobrom raspoloženju.
Već danas, u Čairu će se čuti samo njegova pištaljka i škripa patika na parketu. Konstantin započinje novu superligašku odiseju, Cvetković verovatno svoju poslednju polusezonu na klupi niškog tima, pre nego se zaputi u neke druge krajeve i neke nove izazove…
Četiri godine pričam Danilu…
Cvetković kaže da je rano za ocenu pojedinačnog učinka. Ali, ne možemo izbeći činjenicu je da je, recimo, Danilo Tasić odigrao najbolju polusezonu u karijeri, da je veoma dobro igrao i Strahinja Stojačić…
–Četiri godine Danilu objašnjavam neke stvari, najčešće nije slušao. A uvek sam bio otvoren i sa njim i sa svakim od igrača. Tasić ima talenat, to je nesporno i bilo je jasno od prvog dana. Ali, ima još toliko toga na čemu mora da radi da bi dostigao taj neki viši nivo košarke, a vreme ide. Sad je došao do tog nekog nivoa, ali tu njegovu konstantnost pokrivaju ostali igrači na nekoj drugoj strani. I toga mora da bude svestan. Sada ima kontunitet svega, od minutaže do statistike, ali još mora da se nadograđuje. Strahinja je gore-dole. Talenat takođe nesporan, ali mora još puno da radi da bi bio konstantan. Evo, Gudža je konstantan, mirniji je nego što je bio, zadovoljan sam kako igra. Isto važi i za Furija (Đorđevića)… Ma da sad ne ulazimo u te pojedinosti…
A oni najmlađi:
–Pa, kako ko… Stefan Savić je dobro počeo, želim da mu stavim do znanja da je svoje mesto u rotaciji zaslužio. Boža treba da zasluži, baš kao i Laki (Mladenović) i Vukan (Stojanović). Stefan je, dakle, neko na koga se najozbiljnije računa. Sad, da li će da igra 5 ili 25 minuta, to zavisi od mnogo faktora, ali opet najviše od njega. Mora da ubedi i saigrače da računaju na njega…
