KONSTANTIN – ŽITKO BASKET 62:75 (10:22, 12:17, 20:22, 20:14)
Niš, 13. marta. Hala Čair. Gledalaca: 50. Sudije: Dimovski (KV), Ilić (KŠ), Nikolić (VR). Trojke: Konstantin 22% (6/27), Žitko basket 34% (11/32). Dvojke: Konstantin 47% (16/34), Žitko basket 46% (13/28). Sl.bacanja: Konstantin 75% (12/16), Žitko basket 59% (16/27). Skokovi: Konstantin 46 (32-14), Žitko basket 35 (26-9). Asistencije: Konstantin 14, Žitko basket 15.
KONSTANTIN: Surlić 2 (2 as), Vladimir Đorđević 5 (4 sk, 4 as, 6 il, 3 uk), Mladenović 6 (4 sk, 3 il), Vukašin Đorđević 2 (6 sk), Gudžić 23 (10 sk, 3 as), Ilić 1 (2 sk, 5 il), Spasov (1 as), Milojković 2 (2 sk), Miletić 11 (8 sk, 2 as), Stojanović, Dojčinović 8 (8 sk, 1 as, 3 il), Milojević 2 (1 as). Trener: Lj. Damjanović.
ŽITKO BASKET: Sužnjev 14 (4 sk, 8 as, 4 il, 6 uk), Pavlović 23 (5 sk, 2 as), Marković 8 (8 sk, 2 as, 3 il), Vesković 10 (5 sk, 2 as), Mandić 5 (5 sk), Žigon 15 (3 sk, 4 il), Hristov (1 sk, 1 as), Derdemez, Kovačević, Jokić, Ivanović, Ogrizović. Trener: M. Boras.
Kako opisati utakmicu u kojoj je protivnik bio bolji bukvalno u svakom duelu, u svakom segmentu. Gosti su bili srčaniji, energičniji, odlučniji, brži, čvršći… Nišlije su bile očajne. Dodavanja mekana i neprecizna, lopte su bacane u aut, odbrana porozna i mlitava, šutevi neselektivni, uglavnom iznuđeni i, opet, neprecizni…
Bukvalno četiri početna minuta trajala je nekakva igra niškog tima, a onda je Žitko potpuno preuzeo kontrolu nad utakmicom i održao je do kraja. Faktor „iks“ bio je plej gostiju Branislav Sužnjev, pokretačka snaga Žitka. Sva trojica kombo bekova Konstantina nisu mu mogla ništa. Vesković se odlično nosio i sa Mladenovićem i sa Miletićem, Pavlović je punio iz svih pozicija, a možda više nego ikad bili su uočljivi problemi Nišlija u organizaciji igre. Kad je „roviti“ Mladenović bio udvajan i utrajan, povratne pasove, kad su prolazili, nije imao ko da ubaci u koš, a kontra gostiju bila je surova. Nišlije su se sporo i tromo vraćale u odbranu, nijednog čvrstog faula, ništa da se zaustavi poniranje…
Već na kraju prvog kvartala Žitko je imao dvocifreno vođstvo, a posle minut i po nastavka na semaforu je stajalo nestvarnih 11:28. Nešto slično, doduše ne u tako drastičnom obimu, dešavalo se i na prošlom meču sa Beovukom, ali tada su Nišlije uspele da se povrate. Pouke očigledno nisu bile izvučene, a sada nije bilo baš nikog ko bi ih pokrenuo. Vladimir Đorđević je gubio lopte i promašivao, Luka Ilić nije mogao nikog da sačuva, a i on je promašivao, Surlić i Dojčinović nisu mogli da se sastave, Vukašin Đorđević takođe… Jedino je Gudžić uspevao da pogodi, ali ne u kontinuitetu i ne u dovoljnoj meri. Damjanović je u jednom trenutku posegnuo za Spasovim, ali i to je bilo „piši propalo“.
Očekivalo se da na poluvremenu bude nekakvog „feniranja“, da Konstantin u nastavku zaigra makar energičnije, ali desilo su upravo suprotno. Iako su veći deo meča odigrali samo sa šestoricom igrača, gosti su u 26. minutu poveli sa nestvarnih 57:30. Tek tada je Konstantin počeo kao nešto da preti. Gudžić je pogodio par trojki, odbrana je koliko-toliko dovedena u red, razlika je počela da se topi. Ali, sve što su Nišlije uspele je da svedu minus na deset poena, 132 sekunde pre kraja. Nikakve drame nije bilo, Konstantin je doživeo poraz koji bi vrlo verovatno mogao da znači i ispadanje iz lige…
