*Dosadašnji pionir Konstantina (13, 195), za koji dan odlazi u Madrid gde će pristupiti najtrofejnijem evropskom klubu

 *Daću sve od sebe da izrastem u dobrog košarkaša, vrednog Realovog dresa-kaže mlađani Stošić, čiji otac Slaviša već godinama nedri talente koji tek stupaju na veliku scenu

Niška košarka godinama se muči da nađe svoje mesto pod Suncem u ovoj našoj Srbiji, ali zato mlađane Nišlije sve češće dospevaju u zagrljaj velikih klubova, pa i onih najvećih. Pre koju godinu Andrija Marjanović je kao tek svršeni osnovac otišao u veliku Barselonu, a sada ćemo imati momčića i u onom drugom španskom velikanu i najtrofejnijem evropskom klubu. Real iz Madrida je, mimo svog običaja, odlučio da iz zemlje van Španije dovede momčića koji još nije završio „osmoletku“. Pavle Stošić, Nišlija, za par dana odlazi iz matičnog Konstantina u klub koji je rekordnih devet puta bio prvak Evrope.

Pavle je rođen 2004. godine u Nišu, u sportskoj porodici. Otac i stric bili su košarkaši, pa je, prirodno, i njemu narandžasta košarkaška lopta bila omiljena igračka. Otac Slaviša Stošić je dugogodišnji trener mlađih kategorija Konstantina, koji je poslednjih godina iznedrio brojne generacije, koje tek sada stupaju na glavnu scenu, a tek će se, nadajmo se, čuti za Zorana Paunovića, sada člana Crvene zvezde, ili Bogdana Trifunovića, juniora Partizana. Obojica su na početku, verujemo, uspešnih karijera, prošli kroz Stošine ruke…

Ali, Pavle je „preskočio“ naše najveće klubove i odmah se obreo u Realu. Kako, prvo je što smo upitali njegovog oca i trenera:

–Sve je ispalo nekako iznenada. U stvari, u ovo vreme interneta, tako nešto i ne treba da čudi, jer najveći klubovi imaju svoje skaute širom sveta. Nakon što je čuo za Pavla i pogledao neke njegove snimke, pozvao nas je Alberto Angulo, direktor mlađih kategorija Reala. Pavle je u to vreme imao neku lakšu povredu i bili smo u nedoumici da li da odemo na probu ili da probamo da je odložimo, ali u Realu su nas uveravali da nema razloga za bilo kakve bojazni. A kako su nas dočekali i šta smo tamo zatekli, to je za posebnu priču-govori Slaviša Stošić.

Pa imamo i vremena i mesta u novinama. Naročito za takve priče:

–Real je zaista druga dimenzija. Dočekali su nas baš toplo, domaćinski, razgovarali o svemu, a onda su usledili detaljni pregledi. Pavle je na nekoliko treninga pokazao šta zna, a u Realu su bili toliko zadovoljni da su nam ponudili da dođe-odmah. To je zaista mimo njihovog običaja, jer deca iz drugih zemalja dolaze u Real tek kad završe osnovnu školu, ali oni su insistirali na momentalnom pristupanju i, čim okončamo svu papirologiju, Pavle će otići u Madrid. Tamo će, naravno, nastaviti školovanje, ali i potpuno se posvetiti košarci-kaže stariji Stošić.

A ovaj vižljasti plavokosi momčić, koji je sa 13 godina već „zaparao“ vazduh sa svojih 195 centimetara, trudi se da ostane na zemlji, iako bi najradije poleteo. Pa ko ne bi voleo da ode u jedan Real i to dok još sanja dečačke snove:

–Odlučili smo da odmah odem i kako se približava taj dan, u meni se mešaju uzbuđenje i oduševljenje sa žalom što ostavljam svoj rodni grad, porodicu, drugare… Ali, dogovor je da svake pete sedmice neko od mojih dođe u Madrid i olakša mi taj početak. Već sam upoznao nekoliko drugara i Reala, verujem da ću imati njihovu pomoć da se što pre snađem i nadam se da ću izrasti u dobrog košarkaša, vrednog dresa ovog velikog kluba-rekao nam je Pavle, koji više i ne skida Realov dres sa sebe.

A u Realu, za razliku od nekih drugih velikih klubova, nemaju problem da ukažu šansu mladom igraču. I to onu pravu, istinsku priliku. Uostalom, gde ćete boljeg primera od Luke Dončića, koji se, u konkurenciji Ljulja, Ćaća Rodrigeza i Drejpera sa nepunih 17 godina izborio za minutažu i status kakav danas ima. A njegovim stopama kreću i još neki „naše gore listovi“, koji se prezivaju na „ić“. Dino Radončić (1999), sada reprezentativac Crne Gore i Mario Nakić (2001), sin nekadašnjeg košarkaša Cibone i Partizana Ive Nakića, takođe kucaju na vrata prvog tima koji tako uspešno vodi odvažni Pablo Laso.

A sledeći je, verujemo, naš mlađani Nišlija Pavle Stošić. I tek ćemo, čvrsto verujemo, čuti dobrih vesti o njemu…