INTERVJU NOVOIMENOVAG SPORTSKOG DIREKTORA “NARODNIM NOVINAMA”

*Osnovni cilj jesu mlađe kategorije i kako da unapredimo njihov razvoj, jer želja mi je da za tri-četiri godine klub može da profitira i od njihove prodaje, a ne samo da se oslanja na novac iz gradskog budžeta

*Najvažnije je da napravimo ambijent, atmosferu u kojoj ćemo im ponuditi dobrog trenera i kvalitetan i stručan rad, a onda će deca sama dolaziti kod nas

 

 Tomislav Simić decenijama je već više nego „prisutan“ u niškoj košarci, što kao igrač, trener ili funkcioner. Ovaj rođeni Prokupčanin u Niš je stigao još 1984. godine, potpisavši za Student koji je tada igrao u Drugoj ligi ondašnje Jugoslavije. Popularni Sima promenio je dosta klubova, igrao je i u beogradskom Radničkom, Kolubari, Puli, Boru, Viner brokeru, Goši, a završio je u Studentu 1997. godine. Trenersku karijeru počeo je u OKK Junioru, a potom je radio u Ergonomu čije kadete je doveo do titule prvaka Srbije. Bio je trener i stručni saradnik u brojnim selekcijama na nivou regiona, a u nekoliko navrata vodio je Univerzitetske selekcije Niša, u kojoj je najveći uspeh ostvario 2008. godine, osvajanjem trećeg mesta na studentskoj Univerzijadi u Helsinkiju.

U poslednjih nekoliko godina, najčešće se njegovo ime vezivalo za OKK Junior, u kojem je bio „alfa i omega“, a od pre par dana dobio je možda i najprimamljiviji, ali i najdelikatniji posao. Konstantin ga je imenovao za sportskog direktora, u momentu u kojem niški klub započeinje jednu novu etapu svog bitisanja, na svim nivoima. Stoga se, kao najlogičnije pitanje za početak razgovora sa Simićem, nameće ono najjednostavnije – kako je došlo do saradnje između njega i vodećeg niškog košarkaškog kluba.

 -To „koketiranje“ između mene i Konstantina traje već tri-četiri godine. Zašto se ranije nismo „našli“ ja ne znam, ali nikad nije kasno. Mada, bilo bi bolje da smo dogovor napravili pre mesec dana, kada je još mnogo toga moglo da se uradi. Sad, kad je prelazni rok u mlađim kategorijama okončan i kad su prijavljene ekipe za takmičenja, za neke stvari je kasno. Ali, ja planiram na duge staze, sačinio sam neki projekat koji bi trebalo da zaživi i da za četiri godine pruži i konkretne benefite – uveo nas je Simić u srž svog angažmana, a onda su se pitanja nekako logički nadovezivala.

U čemu će se konkretno sastojati njegov posao, bilo je sledeće što nas je zanimalo:

–Konstantin je do sada funkcionisao sa vrlo malim brojem ljudi u operativi i potrebno je da se neke stvari malo bolje urade. Osnovni motiv mog dolaska, moj cilj, posao, kako god hoćete, jesu mlađe kategorije i kako da unapredimo njihov razvoj. Želja mi je da napravimo sistem za „proizvodnju“ novih igrača, a to je nešto što zahteva vreme i neće moći na brzinu da se uradi. No, ukoliko budem imao podršku uprave, ja sam siguran da ću tu priču „izgurati“ u naredne četiri godine. Dakle, pitaću se prvenstveno za ta sportska pitanja: kog igrača ćemo dovesti, koga ćemo pustiti, koga bismo mogli da pošaljemo na pozajmicu…  Sad, dosta toga zavisiće i od budžeta, odnosno koliko ćemo moći da odvajamo na mlađe kategorije, a moja je namera da se bavimo isključivo kvalitetom i da iz toga crpemo neku osnovu za prvi tim. Ono što je najvažnije je da napravimo ambijent u kojem će deca želeti da dođu u Konstantin. Jednostavno, potrudićemo se da napravimo atmosferu u kojoj ćemo deci i njihovim roditeljima ponuditi dobrog trenera i kvalitetan i stručan rad, a onda će oni sami dolaziti kod nas – kaže Simić.

No, da bi škola zaživela potreban je adekvatan stručni kadar. Trenutno, Konstantin ima samo jednog trenera u omladinskoj školi, a to je Slaviša Stošić…

–To je tačno i moj posao je da pronađemo još par njih, koji bi mogli da zadovolje naše kriterijume. Stošić je do sada vodio tri ili četiri grupe, „satirao“ se od posla i potrebno je da mu pomognemo.  I jedan od mojih prvih zadataka biće da ga zaštitimo, sačuvamo na duge staze i da ga ne opterećujemo nekim poslovima koje je morao do sada da radi, tipa zakup termina za treninge, ali i da pronađemo trenere za ostale selekcije u klubu. U dobroj smo šansi da imamo tim u Jedinstvenoj kadetskoj ligi Srbije, ali ne mogu da prežalim što se nismo prijavili i za kvalifikacije Juniorske lige Srbije. No, sticajem okolnosti, Konstantin čitavog leta nije imao prvi tim, do skoro nije imao ni glavnog trenera, pa je bilo nekih važnijih prioriteta o kojima je valjalo razmišljati, ali da sam došao u klub samo sedam dana ranije, sigurno bismo prijavili i juniore za kvalifikacije. Sad, šta je tu je, probaćemo da tu decu uključimo u rad na neki drugi način, a videću i sa prvim trenerom Pecom Jaćimovićem da li postoji mogućnost da se nekolicina njih priključi radu sa prvim timom – već je popularni Sima „zasukao rukave“ u nameri da stvari posloži onako kako je zamislio.

Poznato je da već godinama niški klubovi u mlađim kategorijama teško sarađuju i da je tu često dolazilo i do „varničenja“ u kojima je najveću štetu trpela košarka u našem gradu. Kako pomiriti te interese i načiniti saradnju od koje bi svi imali koristi?

–To jeste tačno, ali verujem da sam i do sada pokazivao da sam čovek kompromisa i da je sa mnom moguće ostvariti korektne odnose. Eto, dok sam bio prvi čovek OKK Juniora, mi smo upravo sa Konstantinom napravili saradnju koja funkcioniše i daje rezultate. Recimo, Tasić i Ostojić su se upravo kod nas razvijali, a prošle sezone su bili važan deo superligaškog tima. Sada smo „prebacili“ njih sedmoricu u kadetsku ekipu Konstantina. Sa mnom na čelu, Konstantin će svima pružiti ruku i sigurno je da neće biti zakulisnih radnji, podmetanja, lobiranja, ni „otimanja“ dece. Isto tako, niko u ovom gradu ne bi trebalo da se ljuti ako neko dete poželi da igra u našem klubu, baš kao što u Beogradu i okolini svi žele u Partizan ili Crvenu zvezdu. Naravno, ako budemo hteli da dovedemo nekog juniora, platićemo obeštećenje tom klubu. Svako ko je uložio rad u košarkaški razvoj nekog deteta, treba da dobije određenu apanažu i to nije sporno – pokazuje Simić odmerenost kojom će pristupiti i saradnji sa ostalim niškim klubovima.

Naravno, iako će fokus njegovog rada biti usmeren na razvoj mlađih kategorija, Simić će se pitati i kada je o prvom timu reč. Konstantin je trenutno u fazi formiranja tima i sigurno je da će morati i dodatno da se pojača kako bi spreman ušao u prvenstvo, 8. oktobra.

–Najpre da kažem da mi je žao što su pojedini momci otišli, jer bio sam im trener kada su pre desetak godina osvajali Kadetsko prvenstvo Srbije u Čačku. Sad, sigurno je da ovaj tim kojim trenutno raspolažemo ne uliva preveliki optimizam, ali dovešćemo još nekolicinu igrača i verujem da ćemo zaokružiti jednu dobru celinu. Sad, dokle ćemo stići, to je u ovom trenutku teško reći, ali ponavljam–ja razmišljam unapred i nadam se da će u nekom periodu od četiri godine glavni deo prvotimaca dolaziti iz naše škole i da ćemo doći u situaciju i da zaradimo od njihove prodaje, jer nećemo zauvek moći da se finansiramo samo iz gradskog budžeta – poentirao je Tomislav Simić i pohitao pravo na trening prvog tima, kako bi što pre krenuo u realizaciju svojih zamisli i ideja.